СВЕДОЧЕЊЕ ИСТИНЕ
ИЛИ ГЛАС КОЈИ СЕ НИЈЕ МОГАО САКРИТИ
Недавно се под окриљем Издавачког фонда СПЦ Архиепископије београдско-карловачке појавила једна посве необична књига, прекретна, од оних које Вас покрену, које не заборавите и захваљујући којима почнете другачије да сагледавате свет око себе и своје место у њему. Реч је о књизи игумана студеничког, Архимандрита Тихона Ракићевића Борба за достојанство. Изложење живота и мученичког подвига ученице Милице Костић (1956–1974).
Како већ својим поднасловом говори, настала на трагу словенских житија, и још старијих византијских агиографија и мартирија – писаних сведочанстава о прогонима првих хришћана, ова књига је и запис о једном времену, идеологији која је наизглед дајући слободу многима угрожавала право на достојанство малобројних који су за њега још увек марили. Јасно издиференцирана два приповедачка гласа – објективан, истраживачки, који свој говор гради на документима, саздан од круте правничке терминологије и субјективан, препун емпатије и разумевања, емотиван, и те како заинтересован – творе јединствено дело које сведочи о судбини појединца у смутним временима, али и лутањима читавог колектива који је заборавио на предачке стазе и упутио се несигурним путевима сумњивих идеја.
И како је теорија књижевних родова то већ приметила, док се у мирним епохама радије пишу званичне биографије знаменитих личности, монаха, владара, црквених великодостојника, у историјски бурним временима, која претпостављају појаву страдалника за своју веру, настају животописи мученика. Иако су седамдесете године прошлога века формално мирнодопске, снажан идеолошки притисак на сваки призвук традиционалног условио је стање егзистенцијалне угрожености оних који су остали привржени патријархалним, у најбољем смислу те речи, и православним вредностима.
Управо та дословна, буквална и физичка, угроженост оних који су спремни да животом плате своје право на слободу избора јесте оно што причу о Милици Костић чини не само и данас актуелном, већ универзалном, свевременом. Наизглед ничим посебна, Милица Костић се у граничној ситуацији издвојила управо својом спремношћу на жртву, решеношћу да по цену живота истраје у одбрани свога/човековог достојанства. Јер нема сумње да је увек било, и биће, оних који својом бахатошћу и насиљем представљају опасност за друге, али и унижавају сопствено достојанство, одричу се људског у себи и приводе се у близину Звери. Па ипак, ма колико били пригушени, с времена на време зачују се и гласови оних који истрајавају у отпору сваковрсном насиљу. Њима припада и глас Милице Костић, који се, ето, после скоро четрдесет година потискивања, поново зачуо, захваљујући прегалаштву и неуморном истраживачком раду Архимандрита Тихона Ракићевића.
Настала прикупљањем архивске грађе, писама и докумената, судских записника, новинских чланака, преслушавањем и поновним гледањем доступних аудио и видео–снимака, књига Борба за достојанство показује упорност аутора и његову преданост у трагању за чињеницама, али и нешто много важније. Како је у предговору овом издању проф. др Владимир Вукашиновић истакао, пред читаоцима је управо вишеструко сведочење. Најпре Милице, која својом жртвом посведочује онога у кога верује – Христа, затим њених пријатеља, рођака, познаника, који сведоче о њеној беспрекорној личности, и затим самог Архимандрита Тихона Ракићевића, „који се сећа – чува од заборава и брани сећање на Милицу на најбољи начин на који зна и уме, начин монашки: уткивајући је у молитву и остављајући запис, пишући свештени спомен на њено страдање“.
Ана Гвозденовић
